U drugoj sesiji sa Izabelom nastavljamo put od „starog“ ka „novom ja“: iskrenost, otvaranje i potreba da te neko stvarno čuje. Govorimo o važnosti hemije u razgovoru, o tome zašto se najdublje stvari ne vežbaju nego izgovore kad si prisutan, i kako je Izabeli laknulo posle prve epizode. 
Podelila je i neprijatno iskustvo iz crkve kada je umesto mira dobila politiku — te kako je to iscrpelo i zašto joj je važno da svako „radi svoju oblast“. 
Ulazimo u tešku temu: gubitak posla „preko noći“, osećaj da je neko moćniji „ugasio“ karijeru — i dug oporavak koji je usledio. Tu su i intime: odnosi u porodici, snaga suza, razvod koji nikome nije lak, kao i zašto ponekad lakše poveravamo prijatelju nego najbližima. 
Na kraju — pisanje i recitovanje kao Izabelin ventil i misija: kako izdržati, pa iz iskustva napraviti smisao. 

Ključne teme 

Autentičnost, prisutnost i „hemija“ u razgovoru. 
Kad se mesto mira pretvori u politiku — i kako čuvati energiju. 
Gubitak posla i osećaj nepravde; put nazad ka sebi. 
Suze nisu slabost; razvod i deca u sredini. 
Porodica, prijatelji i kome se zapravo poveravamo. 
Pisanje / poezija kao oslonac. 

Napomena 

Ovo su otvoreni razgovori o ličnom razvoju i komunikaciji; nisu medicinski ni pravni saveti. 

U ovoj epizodi “Realnosti” otkrivamo priču Izabele — devojčice koja je plakala kad se vraćala u Beč, žene koja je „vuk samotnjak“, i autorke koja danas hrabro gradi svoje „novo ja“. Kroz sećanja na detinjstvo u Jugoslaviji, unutrašnje borbe i poziv pisanja kao misiju, Izabela traži svoj glas i mir između dva sveta.

Teme koje otvaramo:

„Moja duša je Srbija“ – detinjstvo, ljubav prema Jugoslaviji i teškoće povratka u Beč.
Kako prepoznati kad „stara verzija mene“ više ne postoji i šta znači izgraditi „novo ja“.
Duhovnost, lični rituali i razgovor sa Bogom kao oslonac.
Pisanje kao poziv i misija — „mogu da pišem satima“.
Život u digitalnom dobu vs. potreba za tišinom i autentičnošću.

Razgovor je otvoren prostor za lično istraživanje i promišljanje; sadržaj nije zamena za profesionalne psihološke ili medicinske savete. Ako prolazite kroz ozbiljne izazove, obratite se stručnjacima odgovarajućih oblasti.

Branislav priča kako ga je radoznalost od detinjstva vodila u „lutanja nepoznatim ulicama“ i kasnije u putovanja širom sveta — putovanje kao doživljaj, ne samo destinacija. Govorimo o vremenu kao ličnom doživljaju toka („mi sami kreiramo brzinu vremena“) i o tome zašto mu put počinje još dan ranije, u glavi. 
Dotičemo se i lične želje da ostavi trag — ne kroz lov na slavu, već kroz delo koje društvu znači. 
Branislav redefiniše patriotizam: ne mržnja „prema drugom“, već briga „od ulaza do komšije“ — čistoća, solidarnost, odgovornost na mikronivou. Iz toga niču ideje za turizam i kulturu: najveći mural u Evropi u Beogradu, kao živi simbol zajedničke energije grada. 
Delimo i jednu „oštru“ scenu iz Antverpena: izložba Prvog svetskog rata bez značajne uloge Srbije pokreće bes — i pitanje kako bolje komunicirati sopstvenu priču svetu. Na ličnom planu, prisetimo se i „američkog sna“ iz detinjstva koji se preko noći pretvorio u Sutomore — i kako razočaranje ume da postane gorivo za kasnija putovanja. 

Ključne teme 

Put kao stanje svesti: „počinje dan ranije“ i menja percepciju vremena. 
Rana motivacija za putovanja: beogradska detinjstva lutanja i istraživanje nepoznatog. 
Želja da ostavi trag: delo vrednije od slave i novca. 
Patriotizam bez mržnje: briga za zgradu, ulicu, grad — pa tek onda „velike priče“. 
Ideje za turizam/kulturu: „mural koji drže ljudi koji su grad stvarali“. 
Kako pričati svetu našu priču: povod — iskustvo sa izložbe u Antverpenu.
 
Napomena 
Razgovori u „Realnosti“ su otvorena razmena iskustava o ličnom razvoju i komunikaciji; nisu medicinski niti pravni saveti. 

Jovana govori o „paralelnim životnim situacijama“ — majčinstvu, poslu i egzistenciji — i kako je tempo Beograda gura u stalnu tenziju. Svesno bira vedrinu („navežbano“ kroz godine), a vreme naziva svojom najvećom valutom. Otvara i dublje slojeve: strah od napuštanja, trenutke kada „ego ne da“ da traži pomoć, ali i „kvantni skok“ ka većem samoprihvatanju — spuštanje perfekcionizma, dozvola da bude sirova i bez šminke. Jesen je njen mir, a duge telefonske razgovore menja porukama ili kratkim video-pozivom, da očuva energiju. Kao okidač poslednjeg talasa promena navodi prekid partnerstva „preko noći“, posle kog uči da ne može sve da kontroliše i da se oslanja na nešto veće od sebe. Govori i o hipersenzitivnosti — realnost „proživljava puta deset“, pa joj pisanje i muzika služe kao ventil. 

Ključne teme 

Anksiozna energija i pritisak svakodnevice. 
Egzistencijalna briga i samoafirmacija. 
Vreme kao ključna valuta. 
Strah od napuštanja vs. potreba za bliskošću. 
„Ego ne da da tražim pomoć“ — kako prijaviti svoje potrebe. 
Samoprihvatanje, spuštanje perfekcionizma i „kvantni skok“. 
Jesen, rutina i čuvanje energije u odnosima. 

Napomena
Ovo su otvoreni razgovori o ličnom razvoju i komunikaciji. Nisu zamena za stručne psihološke ili medicinske savete. 

U ovoj sesiji Aleksandar otvoreno prolazi kroz pritisak oko finansija i kirije, potragu za sponzorima i realnost tržišta knjiga. Dotakli smo se i zdravstvenog stresa (vrtoglavice) koji ga je poslao u Urgentni centar, kao i konkretnih opcija: izdavačka kuća vs. self-publishing (Amazon), procenti i rizici. Govorimo o tome gde postaviti granice u saradnjama, šta je fer a šta „iskorišćavanje“, i kako da pomažeš drugima a da ne potrošiš sebe. 

Ključne teme i momenti: 

Finansijski pritisak, kirija i „50–60% ode na komunalije 
„Snimio sam glavu — sve je u redu. To je bio stres.“ 
Uslovi izdavačke kuće: 300 primeraka unapred, 10% autorski, obećanja promocija Amazon podela: ~60% autor / 40% Amazon 
Realnost konobarisanja: 26 dana rada → 5.000 RSD viška 
Strah od „krompira za Novu godinu“ kao glavno jelo 
Dnevnica 3.000 RSD vs „prodaj dve knjige od kuće“ 
„Ideja je bezvredna dok ne postane rezultat“ — granice & realnost posla 
„Ako si plaćen, to nije iskorišćavanje“ 
Pomaganje drugima: motiv i granice 

Napomena (disclaimer): Razgovori služe ličnom razvoju i promišljanju i nisu zamena za stručne ili medicinske savete. Učesnici dobrovoljno dele iskustva; cilj je otvorena razmena uvida. 

 Jovana priča o „gustim“ danima i osećaju pritiska obaveza, o telu koje traži odmor i hormonskim promenama, o ozbiljnosti koja stiže sa zrelošću — i o želji da joj druga polovina života ide stazom smiraja, ali i avanture. Govorimo o „moranjima“ koja je svesno odbacila, o balansiranju roditeljstva i ambicija, o malim dnevnim „hekovima“ za budniji mozak, o veri i zahvalnosti kao unutrašnjem kompasu, kao i o dubini partnerske veze koja se ne „spašava spolja“ već gradi iznutra. O hormonima i perimenopauzi, kao i štitnoj žlezdi, Jovana govori otvoreno, bez dramatizacije. Japan je njena velika želja — zbog futurizma, umetnosti i slobodarskog duha — i primer kako putovanja postaju prostor za uvid, a ne puko bežanje. 

Ključne teme 

Dani, obaveze i odustajanje od večitog „moram“ 
Hormoni, perimenopauza, štitna žlezda — kako ostati funkcionalan bez panike 
Smiraj vs. avantura: kako živeti obe strane svoje prirode 
Balans roditeljstva i ličnih ciljeva (krivica, standardi, „dovoljno dobro“) 
„Neuron hekovi“ za svakodnevnu budnost i fleksibilnost uma 
Dubina u odnosu: ne tražiti spasioca, nego biti sebi oslonac 
Vera, molitva, zahvalnost i lični kompas vrednosti 

Napomena 
Ovo su otvoreni razgovori o ličnom razvoju i komunikaciji. Nisu zamena za stručne psihološke ili medicinske savete. 

Jovana nastavlja priču o podizanju petoro dece, o „besu koji radi“ kao gorivu za pokret, i o feniks fazi — kad iz pepela kreneš ponovo da praviš život. Govori o ambicijama svoje dece i empatiji u eri ekrana, o svom „jazbina“ modu i manjim krugovima, o planu da pokrene biznis (beauty + ženska mreža) i o novoj radoznalosti za nekretnine. Dotičemo se i večite dileme: uživo razgovor naspram komunikacije preko ekrana — i zašto joj je prvi nezamenljiv. 

Hrabrost deteta i roditeljski stres: kako ostati pribran u krizama 
„Bes koji me radi“: pretvaranje energije u akciju i fokus 
„Organski tužna, ali funkcionalna“: disciplina naspram letargije 
Deca, empatija i ekran: kako održati toplinu i bliskost uz obaveze 
„Jazbine“ i sužavanje kruga: manje ljudi, više kvaliteta 
Plan A (od 1. novembra): beauty, ženski networking, prve stope u nekretninama 
Živ razgovor bolji od poruke: zašto joj je kontakt „oči u oči“ ključan 

Napomena Razgovori u ovom podkastu su otvorena razmena iskustava o ličnom razvoju i komunikaciji. Nisu zamena za psihološke ili medicinske savete; ako imaš ozbiljne izazove, obrati se odgovarajućem stručnjaku. 

U trećoj sesiji Aleksandar priča o zamorima od medija i odluci da pokrene sopstvenu platformu kako bi zadržao autentičnost i dao prostor „običnim ljudima” da ispričaju svoje priče. Govorimo o iluziji glamura naspram stvarnog života, ohrabrivanju muškaraca da pokažu emocije, o ranama koje su „zakrpljene ali ne i do kraja zašivene”, kao i o dilemi: da li je fer od sebe (i partnera) očekivati „101%” stalno — i šta raditi kad zapravo ne možeš da pomogneš?

Zašto preuzima produkciju na sebe: „realno, bez glamura — prostor za priče sa ulice.”
„Vratimo se u realnost”: medijski sjaj vs. svakodnevna bol i odgovornost.
Muška ranjivost: „potpuno je okej zaplakati.”
Rane nisu skroz zarasle; okidači kroz tuđe priče (flashback momenat).
Otvoren za novu vezu, ali trenutno bira fokus na karijeru.
Očekivanja u vezi: pažnja, tim „jednosmernom ulicom”, ali i pitanje granica i kapaciteta.
„Šta ako ne možeš da pomogneš?” — skidanje nerealnog tereta sa sebe i partnera.

O Realnosti
„Realnost sa Stefanom Momićem” je serijal autentičnih razgovora sa stvarnim ljudima koji dobrovoljno dele svoj proces. Nema scenarija — samo iskren dijalog i razumevanje tuđe perspektive.

Napomena
Sadržaj je namenjen ličnom promišljanju i deljenju iskustava; nije medicinski ili stručno-psihološki savet.

Aleksandar nastavlja priču o ličnoj transformaciji: od odluke da pokrene sopstvenu izdavačku kuću i kreativnog marketinga, preko suočavanja sa gubitkom i usamljenošću, do preloma u kom prestaje da traži „odgovore u drugima” i počinje da ih traži u sebi. Govorimo o veri, inat-energiji kao okidaču za oporavak, značaju muškog prijateljstva i planovima za treću knjigu o muškim emocijama.

Ključne teme

Zašto je pokrenuo izdavačku kuću i kako razmišlja o marketingu sadržaja
Šta ga je naučila bliska tragedija i kako ga je okrenula životu „ovde i sada”
Muške emocije i ideja za treću knjigu
Od traženja krivaca do preuzimanja prioriteta: „pitanja postavljam sebi”
Inat kao prekidač: „nećeš više da plačeš—saberi se”
Prijatelj kao oslonac i zašto mu danas više prija muško društvo

„Realnost sa Stefanom Momićem” je serijal autentičnih razgovora sa stvarnim ljudima koji dobrovoljno dele svoj proces. Nema scenarija—samo iskren dijalog i razumevanje tuđe perspektive.

Napomena
Ovaj sadržaj nije zamena za profesionalne psihološke ili medicinske savete; namenjen je ličnom promišljanju i deljenju iskustava.

Jovana otvara priču o potrazi za sobom između porodičnih obrazaca, kulturnog nasleđa i očekivanja okoline. Govori o snazi majke-karijeristkinje, patrijarhalnim ulogama, zadovoljstvu u samoći, ali i o trenucima koji je vraćaju u osećaj nežnosti i autentičnosti. Ovo je razgovor o tome kako izgleda kada prestaneš da „dokazuješ“ drugima i konačno počneš da osluškuješ sebe. 

Ključne teme 

Porodični model: moćna majka, balans posla i doma, kako to utiče na Jovanine odnose 
Patrijarhalni obrasci i očekivanja „da bude sve po njegovom“ 
Samoća i asocijalnost kao prostor za upoznavanje sebe „Privlačim takve muškarce“ – šta znači pasivna uloga
Trenuci nežnosti: devojčica koja je „pročitala“ tugu, najraniji trenuci majčinstva 
Nada koja nosi: osećaj da „sutra nešto veliko čeka“ 

Napomena 

Razgovori u podkastu su otvorena razmena iskustava o ličnom razvoju i komunikaciji. Nisu zamena za stručne psihološke ili medicinske savete; ako imaš ozbiljne izazove, potraži odgovarajućeg stručnjaka. 

U Aleksandrovoj prvoj sesiji otvaramo temu ljubavi, granica i samopoštovanja: kako ostajemo u odnosu i kada nas boli, kako navika zameni ljubav, i šta znači povratak sebi. Od trenutaka suza pred oltarom do pisanja prve knjige koje ga je podiglo sa dna — Aleksandar jasno i hrabro sklapa svoju priču, a mi zajedno preispitujemo poverenje, neiskrenost i lični integritet. 
Ključne teme 

Granice u odnosu: ljubav vs. strah od raskida 
Navika naspram ljubavi; um vs. srce 
Osećaj izdaje i šta zapravo znači „prevara” 
Vrednost ranjivosti: suze, vera i zapisivanje misli 
Pisanje kao način da se povratimo sebi i snazi 

„Realnost sa Stefanom Momićem” je serijal autentičnih razgovora sa stvarnim ljudima koji pristaju da podele svoj proces. Nema scenarija, nema glume — samo iskren dijalog i razumevanje tuđe perspektive. 

Sadržaj ovih razgovora nije zamena za profesionalne psihološke ili medicinske savete; zamišljen je kao prostor za lično promišljanje i razumevanje različitih iskustava. Ako imate ozbiljne izazove, potražite pomoć relevantnih stručnjaka. 

U ovom razgovoru mapiramo kako su se porodični pritisci—od „prodaj stan i daj 60.000 € za lečenje“, preko uvredljivih poruka i sudskog spora—prelili u Jelenu kao zdravstveni slom i pokušaj oduzimanja sopstvenog života. Govorimo o tome kako izgleda akutna trauma, šta znači biti prisiljen da živiš u stanu gde je suprug preminuo i kako se korak po korak vraćati dostojanstvu.

Zašto gledati:

- Realan prikaz mehanike pritiska (porodica → finansije → pravo → psihofizički slom).
- Jasni primeri šta ne raditi žrtvi u akutnoj traumi.
- Okviri za postavljanje granica i dokumentovanje zlostavljanja.

Napomena: Ako si u riziku, odmah pozovi 112 ili lokalne službe za pomoć.

U trećoj sesiji sa Jelenom istražujemo koliko je hrabrosti potrebno da preko noći napustiš „idealni“ brak i karijeru u Beogradu, preseliš se u London i kreneš ispočetka—dok te za petama prati ogroman stambeni kredit i radoznala (ponekad zlonamerna) javnost. Jelena otkriva:

- Kako je ostavila stan koji je sama otplaćivala i prihvatila neizvesnost da bi sačuvala svoju slobodu 
- Zašto je savet astrologa bio okidač za razvod i novi početak
- Kako izgleda kriza identiteta u tuđoj zemlji dok globalna finansijska kriza kuca na vrata
- Susrete sa političkom elitom, Jevrejskim kongresima i onlajn teorijama zavere

Filozofsko pitanje koje je muči: „Zašto ljudi ne mogu jednostavno da budu srećni, nego moraju da povrede druge?“

Epizoda je kolaž intimnih ispovesti, društvenih komentara i sirovih emocija koji će te naterati da preispitaš sopstvene izbore. Ako te zanima kako se grade granice kad se svet okrene naglavačke—ovo je priča za tebe.

U novoj epizodi podkasta „Realnost“ Jelena nas vodi kroz detinjstvo i burne tinejdžerske godine – od beogradskih klupskih priča osamdesetih, preko brutalno iskrenih porodičnih komentara o izgledu, do otkrivanja humora kao najjačeg štita od bola. 

Šta ćete čuti: 
- Kako crna komedija postaje spas kad realnost zaboli. 
- Koliki trag ostavljaju reči majke i bake o „genima“ i izgledu. 
- Šta znači biti „dete iz SKC-a“ i juriti ulaz u Akademiju sa trinaest godina. 
- Zašto se Jelena dugo borila s animozitetom okoline i kako ga danas razume. 

Realnost je prostor za otvorene razgovore o ličnom razvoju, komunikaciji i razumevanju sebe i drugih. Sadržaj nije zamišljen kao zamena za profesionalne psihološke ili medicinske savete; ukoliko imate ozbiljne izazove, obratite se stručnjaku. 

U ovoj epizodi Realnosti upoznajemo Jelenu – beogradsku devojčicu koju su u detinjstvu oblikovali glamur, šarm i nagla odsustva harizmatičnog oca-advokata, ali i tiha porodična bol koja se krila iza „fasade skladne porodice“

Kroz razgovor otkrivamo:

- Život pod reflektorima – od odrastanja uz slavne muzičare i života „između dva grada“ do trenutaka kada očev sjaj nestaje, a sa njim i oslonac 

- Traumu gubitka – Jelena ima 10 godina kada joj otac gine u saobraćajnoj nesreći; porodica bira zavet ćutanja, a ona uči da „život teče dalje“ bez prilike da oplakuje

- Majčinu borbu – depresija, zavisnost od sedativa i suicidne misli koje ćerku prerano stavljaju u ulogu čuvara

- Lekciju o samostalnosti – od bačenog deteta u more do poruke „jednog dana Vukašin neće biti tu da te podigne“ – očev grubi trening opstanka postaje njen životni kredo

- Suočavanje sa nepravdom – kako je porodica iskoristila trenutak očeve smrti da Jeleni oduzme nasledstvo i šta joj to otkriva o granicama poverenja

- Snaga sopstvene priče – zašto je izabrala da ne prisustvuje dedinoj sahrani i kako je naučila da se ne izvinjava zbog svoje autentičnosti

Jelenina ispovest je sirova, emotivna i provokativna, ali pre svega podseća da hrabrost nije odsustvo tuge, već odluka da se kroz nju prođe bez maske.

Realnost je prostor za otvorene razgovore o ličnom razvoju, komunikaciji i razumevanju sebe i drugih. Sadržaj nije zamišljen kao zamena za profesionalne psihološke ili medicinske savete; ukoliko imate ozbiljne izazove, obratite se stručnjaku.

Šta uraditi kada vas sopstveni strah od promene drži zaključanim u mestu?
U novoj epizodi „Realnosti“ razgovaramo sa Ivanom o njegovom, na momente sirovom, a na momente dirljivo iskrenom putu – od duboke depresije, preko kolebanja da potraži stručnu pomoć, do malih pobeda koje mu vraćaju veru da se ciklus ipak može prekinuti.

Kroz priču otkrivamo koliko su teške unutrašnje borbe, ali i koliko oslobađajuće postaje kada svoje misli prvi put izgovorimo naglas.

O čemu pričamo

- Strah od „terapije“ – Zašto je toliko zastrašujuće pokucati na vrata stručnjaku i kako razlikovati racionalne od iracionalnih bojazni
- Mitovi o antidepresivima – „Šta ako se nikad više ne vratim isti?“
- Razgovor koji menja sve – Ivanov emotivni susret sa ocem posle tri decenije ćutanja
- „Ako se izlečim, a ostanem neuspešan – ko sam onda ja?“
- Kako prepoznati destruktivne cikluse i napraviti prvi, najmanji korak napred

Za koga je ova epizoda

- Za sve koji osećaju da tapkaju u mestu i da ih sopstvena uverenja koče
- Za one koji razmišljaju o traženju stručne podrške, ali ih parališe „šta-ako“
- Za prijatelje i članove porodice koji žele bolje da razumeju nekog ko se bori sa depresijom

U četvrtom razgovoru sa Janjom zaranjamo ispod „svežih temelja“ njene uspešne preduzetničke personae i ulazimo u podrum u kojem čuči ranjiva Janja koja traži sigurnost. Stefan prati tragove potrebe za kontrolom – od partnerskih finansija do nerešenih porodičnih obrazaca – i pokazuje kako instinktivno „ne“ tela može da postane kompas ka autentičnim granicama. 

Teme sesije:
-Zašto Janja kontrolu meša sa sigurnošću i kako je taj mehanizam nastao 
-„Slika bez tona“ – partnerovo povlačenje kad god oseti kritiku 
-Dve Janje: snažna biznis-figura vs. unutrašnje dete iz podruma 
-Razlika između saveta i podrške koju druga strana zaista traži 
-Kako „delegiranje“ sopstvenih emocija sabotira razvoj 
-Praktični koraci za prelazak iz instant-rešenja u autentičan dijalog. 

Ključni uvid: Instinkt nije hir – to je poruka iz podruma. Kada naučimo da ga „prevedemo“, kontroli ustupa mesto poverenje. 

U trećem razgovoru sa Ivanom ulazimo duboko u koordinatni sistem porodice: kako gubitak bliskih članova, depresija majke i odsustvo oca oblikuju osećaj ukorenjenosti, besa i razočaranja. Ivan govori o trenucima kada je „zaglavljen“ između šesnaeste i dvadesete godine, o svojoj borbi da ponovo izgradi odnos sa sestrom i o strahu da će, uprkos želji, zauvek ostati „mali uplašeni dečak u telu tridesetogodišnjaka“. Razotkrivamo šta znači potražiti pomoć, zašto je teško poverovati u farmakoterapiju posle majčinog neuspešnog lečenja i kako izgleda kada shvatiš da su roditelji „bili tu, a nisu bili tu“. 

Ključne teme 

-Porodična trauma i osećaj izdaje 
-Eskapizam i anksioznost u adolescentskom dobu 
-Odnos brat–sestra i obnavljanje bliskosti 
-Strah od farmakoterapije i „polomljena mašina“ mozga 
-Autentičnost vs. people-pleasing u zrelim godinama 

Razgovor je edukativnog karaktera i ne predstavlja finansijski, pravni ni klinički savet. 

Treća sesija sa Janjom otvara intiman pogled u psihološke mehanizme postavljanja granica, (ne)razumevanja i emotivnog punjenja. Kroz konkretnu situaciju u kojoj suprug traži 150.000 RSD iz njene poslovne kase, analiziramo zašto „ti mene ne razumeš“ često znači „ne sviđa ti se moj odgovor“. Kako se osećaj dužnosti pretvara u potisnutu ljutnju, a očekivanja u razočarenje. 

KLJUČNI UVIDI 

Finansijske granice u braku – emotivna cena davanja novca kad poverenje nije obostrano 
Metakomunikacija – kako razlikovati „nesporazum“ od odbijanja i zašto jasne poruke smanjuju tenziju 
Autentičnost vs. spoljašnji identitet – breme „besprekornog brenda” i potreba da se pokaže ranjivost 
Emocionalni reset – planinarenje kao suprugov ventil i šta partner može da nauči o samoregulaciji 
Samopodrška umesto samokritike – prelazak sa „moram sama“ na „mogu da tražim pomoć“ 

DISCLAIMER 

Razgovor je edukativnog karaktera i ne predstavlja finansijski, pravni ni klinički savet. 

U drugom razgovoru sa Ivanom ulazimo dublje u njegovo iskustvo „kamenog mozga“ – osećaj da je sav emotivni tok zapeo iza neprobojnog zida. Govorimo o tome kako izgleda život kada se radost, tuga i ljubav svedu na „10 % intenziteta“, o strahu od potpune predaje depresiji, ali i o iskri nade koja se pojavi kad prvi put stvarno čuješ sopstveni glas. Ivan iskreno deli dileme oko traženja psihijatrijske pomoći, suočavanje sa mislima o smrti i bolnim uverenjem da nikada nije bio - niti se danas oseća – voljeno.

Zašto da poslušate?
- Raskošan primer koliko je moćno čuti i videti sopstveni proces umesto samo pričati o njemu.
- Slušate autentičan, necenzurisan dijalog o depresiji, anksioznosti i „praznini“ bez lakih rešenja.
- Ako ste ikada osećali da ste „zarobljeni iza zida“, Ivanov put može da pruži prepoznatljivost i nadu.

Razgovori u ovom podkastu predstavljaju otvorenu razmenu iskustava i nisu zamena za profesionalni psihološki ili medicinski savet. Ako se suočavate s ozbiljnim poteškoćama, obratite se kvalifikovanom stručnjaku.