Branislav priča kako ga je radoznalost od detinjstva vodila u „lutanja nepoznatim ulicama“ i kasnije u putovanja širom sveta — putovanje kao doživljaj, ne samo destinacija. Govorimo o vremenu kao ličnom doživljaju toka („mi sami kreiramo brzinu vremena“) i o tome zašto mu put počinje još dan ranije, u glavi. 
Dotičemo se i lične želje da ostavi trag — ne kroz lov na slavu, već kroz delo koje društvu znači. 
Branislav redefiniše patriotizam: ne mržnja „prema drugom“, već briga „od ulaza do komšije“ — čistoća, solidarnost, odgovornost na mikronivou. Iz toga niču ideje za turizam i kulturu: najveći mural u Evropi u Beogradu, kao živi simbol zajedničke energije grada. 
Delimo i jednu „oštru“ scenu iz Antverpena: izložba Prvog svetskog rata bez značajne uloge Srbije pokreće bes — i pitanje kako bolje komunicirati sopstvenu priču svetu. Na ličnom planu, prisetimo se i „američkog sna“ iz detinjstva koji se preko noći pretvorio u Sutomore — i kako razočaranje ume da postane gorivo za kasnija putovanja. 

Ključne teme 

Put kao stanje svesti: „počinje dan ranije“ i menja percepciju vremena. 
Rana motivacija za putovanja: beogradska detinjstva lutanja i istraživanje nepoznatog. 
Želja da ostavi trag: delo vrednije od slave i novca. 
Patriotizam bez mržnje: briga za zgradu, ulicu, grad — pa tek onda „velike priče“. 
Ideje za turizam/kulturu: „mural koji drže ljudi koji su grad stvarali“. 
Kako pričati svetu našu priču: povod — iskustvo sa izložbe u Antverpenu.
 
Napomena 
Razgovori u „Realnosti“ su otvorena razmena iskustava o ličnom razvoju i komunikaciji; nisu medicinski niti pravni saveti.