U trećoj sesiji Aleksandar priča o zamorima od medija i odluci da pokrene sopstvenu platformu kako bi zadržao autentičnost i dao prostor „običnim ljudima” da ispričaju svoje priče. Govorimo o iluziji glamura naspram stvarnog života, ohrabrivanju muškaraca da pokažu emocije, o ranama koje su „zakrpljene ali ne i do kraja zašivene”, kao i o dilemi: da li je fer od sebe (i partnera) očekivati „101%” stalno — i šta raditi kad zapravo ne možeš da pomogneš?

Zašto preuzima produkciju na sebe: „realno, bez glamura — prostor za priče sa ulice.”
„Vratimo se u realnost”: medijski sjaj vs. svakodnevna bol i odgovornost.
Muška ranjivost: „potpuno je okej zaplakati.”
Rane nisu skroz zarasle; okidači kroz tuđe priče (flashback momenat).
Otvoren za novu vezu, ali trenutno bira fokus na karijeru.
Očekivanja u vezi: pažnja, tim „jednosmernom ulicom”, ali i pitanje granica i kapaciteta.
„Šta ako ne možeš da pomogneš?” — skidanje nerealnog tereta sa sebe i partnera.

O Realnosti
„Realnost sa Stefanom Momićem” je serijal autentičnih razgovora sa stvarnim ljudima koji dobrovoljno dele svoj proces. Nema scenarija — samo iskren dijalog i razumevanje tuđe perspektive.

Napomena
Sadržaj je namenjen ličnom promišljanju i deljenju iskustava; nije medicinski ili stručno-psihološki savet.