Leonardo da Vinči: umetnik, pronalazač, filozof i možda najradoznaliji um koji je ikada živeo. U ovoj epizodi podkasta “Izvolite u salon” pratimo njegov put od Verokijevog ateljea u Firenci do dvora u Milanu, otkrivajući kako je slikarstvo za njega bilo samo deo mnogo šire potrage za znanjem.Koju tajnu krije "Vitruvijev čovek", verovatno najpoznatiji crtež u istoriji, i šta su skrivene poruke renesansnih lepotica koje je portretisao?Govorimo o tome kako ga je potraga za znanjem odvela do seciranja leševa, eksperimentisanja sa novim tehnikama i otkriću čuvenog sfumata. Razgovaramo i o tome šta mu je veliki rival Mikelanđelo zamerao, zašto se Papa odlučio da ga ne pozove da oslikava Sikstinsku kapelu i zbog čega je "Tajna večera" remek-delo iako već vekovima opstaje samo u tragovima. Pridružite nam se u razgovoru o umetniku koji je do danas predmet intriga, kontroverzi i divljenja. Izvolite u salon!

Pretplatite se na https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu za ekskluzivni sadržaj!

Šta povezuje Leonarda da Vinčija i Tonija Soprana, a šta Botičelijevo Rađanje Venere i Terija Gilijama?Kako je Edvard Hoper inspirisao Hičkoka da stvori mračni vizuelni svet Psiha?

I zašto se Tajna večera Leonarda da Vinčija ponavlja iznova i iznova — od Bunjuelove Viridiane, preko remek-dela Gorana Markovića Majstori, majstori, pa sve do South Parka?

U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ razgovaramo o slikama koje su zauvek promenile film.O vizuelnim citatima, „krađama“ iz umetnosti, i o tome kako se kinematografija već više od jednog veka oslanja na slikarstvo da bi stvorila nove svetove, emocije i mitove.

Baron Minhauzen, Psiho, Viridiana, Sopranovi — sve ih povezuje jedan nevidljivi most između platna i filmskog platna.

Pretplatite se na https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu za ekskluzivni sadržaj!

Nadežda Petrović je bila više od slikarke: bila je simbol otpora, hrabrosti i modernosti. Razapeta između Matisovih pohvala i nerazumevanja beogradske kritike, Nadežda je čitavog života sebi krčila put neumornim radom i verom u svoje slikarstvo. Ova karijatida srpske kulture bila je prva učenica jedne slikarske škole, nastavnica, ratna fotografkinja, kritičarka, organizatorska prvog ženskog protesta, prva sekretarka Kola srpskih sestara, prva žena sa redovnim ratnim rasporedom i (za sada) jedina koja se našla na jednoj srpskoj novčanici. Nadežda je u našu umetnost donela impresionizam i eskpresionizam, i bila inspiracija mnogim ženama koje su pomerale granice srpske kulture, kao što je Katarina Ambrozić, koja je 1951. odbranila prvi dokotrat na temu moderne umetnosti, i to upravo baveći se Nadeždinim slikarstvom. U ovoj epizodi govorimo o porodici Petrović, kako se njena sestra Anđa dopisivala sa Tolstojem, o kući Petrovića kao "najviše kulturnom i najviše jugoslovenskom kućom u celom Beogradu", o Nadeždinom školovanju, prijateljstvu sa Meštrovićem i talentu koji je uprkos nerazumevanju izdržao test vremena i nametnuo je kao jednu od ključnih figura 20. veka. Diskutujemo o njenoj spremnosti da zarad solidarnosti ostavi umetnost po strani i posveti se organizovanju protestnih zborova i agitovanju za slobodu, zatim o nadimku koji joj je dao Domanović, ali i Disovim kritikama.Nadežda Petrović je kao pripadnica evropske kulturne elite ćitavog života osećala ljubav prema svojoj domovini i beležila predele i portrete seljaka, guslara, ali i uglednih i dragocenih ljudi kao što su Jaša Tomić, Jovan Skerlić i Ksenija Atanasijević.Pridružite nam se u razgovoru o ženi koja 110 godina nakon tragične i prerane smrti ostaje uzor, čija plemenitost, predanost i obrazovanje obavezuju i nastavljaju da inspirišu.

Da li je crna zaista boja? Za neke je simbol tame, smrti i žalosti, a za druge znak moći, elegancije i beskonačnog prostora. Gogen je pisao da je treba izopštiti, Leonardo je nije smatrao bojom a Sulaž je u njoj skoncentrisao čitav univerzum. U ovoj epizodi Izvolite u salon istražujemo slojevitu istoriju crne, od Anubisa i Kerbera, preko Svetog Bernarda i rata sa vranama, pa do danas kada je gest, filozofija i stav.

Kroz optiku istorije umetnosti otkrivamo zašto je crna možda najmoćnija i najkontradiktornija boja. Ako je uopšte boja.

Anri de Tuluz-Lotrek je odrastao u zamku, život proveo po bordelima i završio svoj kratki život usled teškog alkoholizma i sifilisa. Međutim, iza njega je ostalo gotovo hiljadu slika, grafika i crteža. Govorimo o umetniku koji se savršeno uklopio u sliku boemskog Pariza na kraju 19. veka, i, uz Ajfelov toranj, Mulen Ruž i boemsku četvrt Monmartr, postao jedan od njegovih simbola. Dela Tuluz-Lotreka vraćaju nas u epohu kabarea, kan-kana i noćnog života Montmartra, ali istovremeno otkrivaju intimne i mračne strane ljudskog postojanja.U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon istražujemo: kako je Lotrek svojim delima promenio način na koji posmatramo umetnost i popularnu kulturu,njegovu povezanost sa kabareom Moulin Rouge i pariškom avangardom,kontrast između raskošnog života boema i njegove lične borbe sa bolešću, usamljenošću i zavisnostima.zašto se Lotrek smatra jednim od prvih umetnika moderne i začetnikom grafičkog dizajna i marketinga koji briše granicu između visoke umetnosti i popularne kulture.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode:

Svi su čuli za Benksija, ali niko ne zna ko je čovek iz ovog pseudonima. Od prosečnog street artiste iz siromašne četvrti Bristola, do svetske senzacije na čije izložbe dolaze najveće zvezde popularne kulture, Benksi je svojim provokativnim radovima i tajnim identitetom postao najmisteriozniji umetnik današnjice.

Govorimo o tome kako su ga oblikovale policijska represija i rasna segregacija u eri tačerizma, na koji način je incidentima u najpoznatijim muzejima skretao pažnju na pogubni uticaj elitizma u umetnosti i kako je uspeo da se njegovi radovi nalaze u najvećim aukcijskim kućama dok on otvara hotel u Palestini.

Ako vas zanima ko je Benksi, ovo je emisija za vas. Nećemo vam reći kako se zove, kako izgleda i gde živi, jer to nije ni važno. Reč je o (anti) brendu i primeru kako se kulture spektakla i konzumerizma mogu iskoristiti u ime borbe za malog čoveka.

Da li ste znali da su neka od najvećih filmskih remek-dela nastala zahvaljujući inspiraciji iz slikarstva? U ovoj epizodi istražujemo kako su slike poznatih umetnika oblikovale vizuelni jezik kinematografije i uticale na stil najvećih reditelja u istoriji filma.Od kultnih scena koje podsećaju na klasična platna do čitavih filmova građenih na vizuelnim motivima iz umetnosti – otkrivamo skrivene veze između muzeja i bioskopa. Ako volite film, umetnost i želite da otkrijete priče iza najpoznatijih kadrova – ova epizoda je za vas!Pretplatite se na kanal i uključite notifikacije da ne propustite naredne epizode.

Ova epizoda je posvećena izložbi Stojana Ćelića koja se povodom stogodišnjice umetnikovog rođenja održava u galeriji SANU.O delu i značaju Stojana Ćelića razgovaramo sa Zoranom Erićem, kustosem izložbe i istoričarom i teoretičarom umetnosti.Stojan Ćelić je bio slikar, grafičar, teoretičar, kritičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i akademik. Sa prijateljem Pavlom Ugrinovim je kao scenograf radio na prvom izvođenju Beketovog Godoa van Francuske, što je divno opisano u Ugrinovljevim romanima i memoaristici.Bio je jedna od ključnih figura za razvoj moderne jugoslovenske i srpske umetnosti.Kao stipendista vlade NR Srbije boravi u Parizu i Londonu 1955. godine, a kao stipendista Fonda za unapređenje likovnih umetnosti „Moša Pijade“ tokom 1959. boravi u Parizu, Belgiji, Holandiji i Londonu.Bio je član grupe Samostalni, Decembarske grupe i Grupe 69 .Prvi tekst je objavio 1950. godine od kada je napisao nekoliko monografija i brojne umetičke studije, eseje, kritike itd. Bio je redovni kritičar lista „Revija“ (1952—1953), pokretač je i glavni i odgovorni urednik časopisa „Umetnost“ (1965—1970).Izabran za dopisnog člana SANU 1978. godine, a za redovnog 1985.Od 1956. bio je član Međunarodnog udruženja likovnih kritičara - AICA.Dela Stojana Ćelića nalaze se u brojnim svetskim kolekcijama, uključujući i Muzej moderne umetnosti u Njujorku.Zoran Erić je doktorirao na Fakultetu za Medije, Bauhaus univerziteta u Vajmaru. Polje njegovog istraživanja uključuje dodirne tačke između urbane sociologije, humane geografije, prostorno-kulturološkog diskursa, teorije umetnosti, i političke ekologije. U periodu od 2002-2021. bio je kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.Nosilac je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su “Global Supplementary Grant”, jednogodišnja dodatna stipendija za doktorske studije Insitituta za otvoreno društvo, Njujork, Nagrada Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju izložbu godine, za projekat "Poslednja istočnoevropska izložba", kao i istraživačka stipendija Geti Fondacije.Trenutno je zaposlen na Institutu za filozofiju i društvenu teorijuZahvaljujemo se porodici Zarić na ustupanju vizuelnih materijala i dozvoli da prikažemo reprodukcije radova Stojana Ćelića.

Egon Šile je bio jedan od najprovokativnijih umetnika svoje epohe. Njegove eksplicitne slike, optužbe za nemoral i zatvor zbog „kvarenja omladine“ učinile su ga jednim od najkontroverznijih likova bečke umetničke scene. Ali iza šoka krije se vizionar koji je pomerio granice umetnosti i ostavio neizbrisiv trag na ekspresionizam. U novoj epizodi Izvolite u salon, razgovaramo o tome: • Zašto je Šile bio proglašen „opsesivnim“ i „bolesnim“? • Kako su erotika, smrt i duhovnost isprepletani u njegovom stvaralaštvu? • Da li je umetnost koja provocira nužno nepristojna – ili je upravo tu njena snaga? Gledajte epizodu i otkrijte zašto Egon Šile i danas izaziva strastvene rasprave.

Zašto je običan pisoar, koji je Marsel Dišan izložio 1917. godine, zauvek promenio način na koji razumemo umetnost?Naš gost je Stevan Vuković, istoričar umetnosti i teoretičar, sa kojim razgovaramo o pojmu "ready-made", pobuni protiv akademskih normi i o tome kako je Dišan svojim gestom pomerio granice umetničkog stvaralaštva. Odgovaramo na pitanje zašto je Dišan najuticajniji umetnik 20. veka i kako je čak i njegovo ćutanje inspirisalo čitave generacije umetnika.Šta čini da jedan predmet postane umetničko delo?Da li je umetnost u ideji, kontekstu ili u samom objektu?I zašto je Dišan i danas relevantan kada govorimo o savremenoj umetnosti?Pridružite nam se u razgovoru o umetnosti koja izaziva, provocira i tera nas da preispitamo sopstvena uverenja.Stevan Vuković je po vokaciji kustos, istoričar i teoretičar umetnosti. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,  i pohađao doktorske studije na istom odeljenju, kao i postdiplomske studije teorije umetnosti u na Jan van Eyck Aakademie u Mastrihtu i studije umetnosti u javnom prostoru na Bahaus Dessau. Objavljuje tekstove o savremenoj likovnoj umetnosti, teoriji i filozofiji umetnosti u kontinuitetu od 1992. Bio je višegodišnji saradnik mnogih časopisa, kao što su Projekat (Novi Sad), New Moment (Beograd), Monitor (Podgorica), Košava (Vršac), Contemporary (London), Spike (Beč), Springerin (Beč) Umjelec (Prag), Zarez (Zagreb), kao i dnevnog lista Politka (kulturni dodatak). Objavio je tekstove i u časopisu Documenta 12 (2007), Manifesta Journal 4 (2005), On Curating 16 (2013). Član je lokalne sekcije međunarodnog udruženja novinara (IFJ) i predsednik Upravnog odbora međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA). Dobitnik je Nagrade Lazar Trifunović, za najbolji tekst o vizuelnoj umetnosti objavljen u Srbiji 1998.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postato deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode.

U ovoj epizodi istražujemo lik i delo Đorđa Andrejevića Kuna, jednog od najznačajnijih stvaralaca socijalne i političke umetnosti u Jugoslaviji. Kroz njegove grafike i slike otkrivamo kako je umetnost postajala oružje pobune, ali i glas naroda u vremenu represije, kriza i promena.Ne govorimo samo o Kunu – vraćamo se i korenima umetničkog aktivizma u jugoslovenskom prostoru, od početka XX veka: od grupe Život, preko Mirka Kujačića i drugih stvaralaca koji su verovali da umetnost mora da deluje, a ne da samo prikazuje.

Šta znači kada umetnost preuzima društvenu ulogu?

Može li slika ili grafika da bude jednako moćna kao politički govor?

Gde su granice između estetike i aktivizma?Ono što ovu epizodu čini posebnim jeste to što po prvi put u salonu imamo gošću – dr Vidu Knežević, istoričarku umetnosti i laureatkinju nagrade "Lazar Trifunović" za 2024. godinu (zajedno sa Anom Panić). Vida sa nama deli stručni uvid i otvara nove perspektive o ulozi umetnosti u društvenim promenama.

Uranjamo u mikrokosmos flamanskog slikara Pietera Brojgela Starijeg — umetnika koji je spojio seljačku svakodnevicu, humor i duboku simboliku u prizore koji i danas zapanjuju svojom kompleksnošću.Nalik Vuku Karadžiću kod nas, Brojgel je svojim vizuelnim izrazom zapisao običaje, poslovice, verovanja i strepnje flamanskog naroda. Razgovaramo o tome kako su njegovi radovi komentarisali društvo svog vremena, ali i kako su nadživeli vekove kao univerzalne vizije ljudske prirode.Od „Lovaca u snegu“ do „Seljačke svadbe“ i "Zemlje Dembelije" — analiziramo motive, kompozicije i značenja, i postavljamo pitanje: Da li je Brojgel opisao ono suviše ljudsko u nama što opstaje i ne menja se kroz vekove?

Od praistorijskih pećinskih zidova do kraljevskih plašteva i političkih barjaka, crvena je bila više od pigmenta – bila je simbol života i smrti, bogatstva i opasnosti, ljubavi i rata.U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ istražujemo:Kako su drevne civilizacije pravile crvenu boju i zašto je bila skupa kao zlato.Zašto je crvena postala znak moći i kraljevskog autoriteta,Kako je postala boja ljubavi, strasti i umetnosti, i zbog čega su revolucije vekovima birale baš crvenu. Pridružite nam se i otkrijte priču o boji koja je menjala istoriju.

Dobrodošli u još jednu epizodu podkasta Izvolite u salon, u kojoj razgovaramo o životu i delu jednog od najslavnijih savremenih umetnika — Dejvidu Hokniju.Kroz razgovor otvaramo pitanja identiteta, prostora i pogleda u Hoknijevoj umetnosti: od kalifornijskih bazena, preko njegovih istraživanja perspektive i upotrebe tehnologije, do intimnih scena svakodnevice i pejzaža iz Jorkšira. Govorimo o tome kako je Hokni menjao slikarski jezik, kako je njegova homoseksualnost bila prisutna u radu, ali i kako je oblikovao javnu percepciju umetnosti u 20. i 21. veku.U epizodi diskutujemo i:Kako Hoknijev rad komunicira s tradicijom zapadne umetnosti?Zašto je „A Bigger Splash“ postao ikona?Šta njegove digitalne slike govore o pogledu u doba ekrana?🎨 Otkrijte zbog čega je Hokni mnogo više od pop-art umetnika — i kako je tišina njegovih slika postala univerzalni jezik savremenosti.

U ovoj epizodi uranjamo u život i delo Fride Kalo – umetnice koja je od bola napravila estetiku, a od ljubavi – borbu. Govorimo o njenom turbulentnom odnosu s Dijegom Riverom, o političkoj i umetničkoj strasti koja je prožimala njen rad, o telesnoj i emotivnoj patnji koju je pretvarala u slike koje se ne zaboravljaju.Zašto Frida i danas inspiriše toliko ljudi širom sveta? Šta možemo da naučimo iz njenog života koji je bio sve osim konvencionalan?Pratite nas dok razgovaramo o umetnosti koja ne prikriva bol, već ga osvetljava – hrabro, iskreno i bez zadrške.Nove epizode svakog četvrtka u 20h!

Pišite nam utiske u komentarima – razgovor je srce salona!

„David — Pogled otpora“ nije samo priča o umetnosti. Otkrivamo kako umetnost postaje politička sila. Ovo je priča o moći, simbolima i kako skulpture jednog biblijskog junaka otkrivaju složenu istoriju renesansne Firence. Tri Davida — Donatelov, Verokijev i Mikelanđelov — nisu tek prikazi biblijskog junaka. Oni su refleksije vremena u kojem su nastali: grada u kome se sloboda i tiranija neprestano smenjuju, i umetnosti koja ne šapuće, već govori jasno i snažno.U ovoj epizodi govorimo o: Donatelovom Davidu — naručen od Mediči porodice, izložen u privatnoj palati: senzualan, mlad, dvosmislen. Da li simbolizuje pobedu vere — ili trijumf moći pod maskom duhovnosti? Verokijevom Davidu — simbolu prkosa Lorenca Veličanstvenog u vremenu zavera. Mikelanđelovom Davidu — stvoren za Republiku posle proterivanja porodice Mediči kao svedočanstvo otpora i poruka prkosa. Figura koja gleda u pravcu Rima, u pravcu pretnje. Figura Savonarolinog nasleđa i građanske vere.Razmatramo i:Ulogu umetnosti u političkom narativu FirenceSavonarolinu vladavinu i paljenje taštinePovratak Medičija i kako se pogled Davida menja s promenom vlasti David nije samo simbol pobede nad Golijatom — on je ogledalo renesansnih napetosti, ideoloških lomova i umetnosti kao političkog oružja.Pretplatite se za nove epizode svakog četvrtka u 20h.Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu#David #Michelangelo #Donatello #Verrocchio #Firenca #Renesansa #Savonarola #Medici #kultura #Umetnosti #Skulptura #istorija

Dobrodošli u novu epizodu podkasta Izvolite u salonOvoga puta zaranjamo u svet jednog od najintimnijih i najopsesivnijih umetnika 20. veka – Alberta Đakometija.Njegove skulpture, istovremeno krhke i herojske, govore o čoveku izgubljenom u prostoru, o pogledu koji nikada ne stiže do drugog. O umetnosti koja ne traži savršenstvo, već istinu u neuspehu. U epizodi govorimo o:njegovom nadrealističkom početku i raskidu sa pokretom,opsesivnom radu po modelu – posebno bratu Diegu,skulpturama koje ne prikazuju smao telo, već tragaju za prazninomnjegovoj filozofiji rada, izolaciji u ateljeu,vezi sa Sartrom, Bretonom, PIkasom i Beketomi o tome zašto je verovao da umetnik mora da „ne uspe“ da bi bio iskren. Od "Hodajućeg čoveka" do "Žene koja stoji", Đakometi nas uči da prostor između nas nije prazan – već pun pitanja.Ako želite da podržite naš rad i dobijete ekskluzivan sadržaj, pridružite nam se na Patreonu: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja za sledeće epizode o umetnicima koji su menjali pogled na svet.

Dobrodošli u novu epizodu podkasta "Izvolite u salon"!Ovoga puta uranjamo u istoriju jedne boje – plave. Od drevnog Egipta do Iva Klajna, od boje neba i božanstava do simbola tuge i moći – plava je bila sve osim obične boje. Kako je ova boja, nekada skuplja od zlata, oblikovala umetnost, religiju, politiku i svakodnevni život kroz vekove? U epizodi govorimo o:

egipatskom lapis lazuli pigmentu i srednjovekovnim freskama; ultramarinu i opsesiji renesansnih slikara; sukobima koje je ova boja izazivala i Francuskoj revoluciji; plavoj u savremenoj umetnosti.

Ovo je priča o tome kako jedna boja menja pogled na svet. Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja kako biste saznali više o umetnosti iz ugla onih koji je i sami stvaraju.

U drugoj epizodi podkasta Izvolite u salon, umetnici Dunja Trutin i Luka Tripković vode vas kroz burne i kontradiktorne decenije Pikasovog stvaralaštva – od 1918. godine, preko rata i posleratnih godina, sve do njegove smrti 1973. Ova epizoda prati Pikasa u periodu kada ulazi u brak sa Olgom, ali i kroz brojne afere, nove ljubavi, politička previranja i umetničke transformacije koje su obeležile njegov kasniji opus. Govorimo o njegovom angažmanu u odnosu prema fašizmu, o "Gernici" kao moralnom kriku epohe, ali i o unutrašnjim lomovima umetnika koji je dugo bio simbol 20. veka. Kakav je bio Pikaso u doba slave i moći? Šta nam o njemu govore njegovi kasniji radovi, puni groteske, sirove strasti i tuge? Šta govore žene koje su živele sa njim i da li bi danas uopšte bilo moguće da neko ko je do te mere mizogin očuva svoju karijeru i ugled? Kako je umetnik do kraja života balansirao između slike o genijalnosti i monstruoznosti?Od nadrealizma do političke umetnosti, od Minotaura do vile na Azurnoj obali – pratimo Pikasa kroz dekade promena.Pretplatite se na kanal i pratite nas za naredne epizode o velikim imenima umetnosti – iz ugla onih koji je i sami stvaraju.

U prvoj epizodi našeg podkasta, dvoje umetnika – Dunja Trutin i Luka Tripković, docenti na Fakultetu likovnih umetnosti – vode vas kroz prve godine života jednog od najkontroverznijih i najgenijalnijih umetnika 20. veka: Pabla Pikasa. Pratimo ga od rođenja u Malagi, kroz formativne godine u Barseloni i Parizu, pa sve do braka sa balerinom Olgom Hohlovom. Govorimo o njegovom umetničkom razvoju, traumama, ljubavima, prijateljstvima i o tome kako su sve te niti utkane u njegov rad. Šta stoji iza njegovih plavih i ružičastih faza? Kako su rana smrt sestre, odnos sa ocem i prve ljubavi oblikovale njegovu umetnost i ličnost?Intrige, tuga, genijalnost – sve to kroz jedno intimno, ali kritičko sagledavanje Pikasa kao umetnika i čoveka. Pretplatite se na kanal i pratite nas za naredne epizode o velikim imenima umetnosti – iz ugla onih koji je i sami stvaraju. Ako želite da podržite naš rad i dobijete ekskluzivan sadržaj, pridružite nam se na Patreonu:

https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu