Sigurno vam se desilo da ostanete na poslu duže jer bila je „takva sitiacija“ i jer – „moralo se“. Nekada su to izuzeci, a u nekim slučajevima postane i (nepisano) pravilo sticajem okolnosti i zbog prirode posla.

Šta ako se sa prekovremenim radnim satima zaređa? Ko ih evidentira, na koji način se kompenzuju i šta ako se ne kompenzuju uopšte?

Pitanje svih pitanja i ove epizode je: kako u vanrednim okolnostima ostati profesionalac i ako ste zaposleni i ako ste poslodavac?

U ovoj epizodi razgovaramo o jednoj zanimljivoj klauzuli na koju ste možda več nailazili u svojim ugovorima o radu ili ćete tek.

Šta tačno smemo, a šta nikako ne ako je imamo u Ugovoru o radu?

Moramo li (uvek) da pitamo poslodavca da li možemo da radimo nešto „sa strane“ ili postoje izuzeci?

Kako klauzula zabrane konkurencije čuva poslodavca, a kako zaposlene?

Rešili ste da radite od kuće ili sa mora. Koji su najveći izazovi za poslodavca, a koji za zaposlene?

Da li je poslodavac dužan da kompenzuje vaše logističke troškove ako vam predloži opciju rada od kuće (telefon, internet, struja..)?

Ko odgovara za vašu bezbednost ako radite van kancelarije?

I koje radno vreme je realno radno vreme, ako niste u ofisu?

Zaposleni ste, ali dobili ste ponudu za još neki honoraran posao. Možete li da prihvatite i pod kojim uslovima?

Šta su privremeni i povremeni poslovi i kako se razlikuju od sezonskih poslova? U čemu se razlikuju autorski i ugovor o delu?

I na kraju krajeva - trebate li o tome da obavestite poslodavca i dobijete njegovu dozvolu pre nego pristanete?

Nije retkost da čujemo ili saznamo iz medija kako neki ljudi godinama rade na određeno vreme.

Šta kaže zakon? Koliko najduže može da traje i u kojim slučajevima su mogući izuzeci?

Da li je 20 dana godišnjeg odmora brojka „uklesana u kamenu“ i možete li - i na osnovu čega - dobiti više? Posle koliko vremena rada kod novog poslodavca možete podneti zahtev za godišnji odmor – mesec, tri ili šest? A šta ako niste iskoristili godišnji odmor „na vreme“?