We discuss the development of the new International Labour Organization (ILO) convention on platform work with Annarosa Pesole, an ILO expert. The conversation focuses on how to strengthen protections for platform workers and ensure that the convention remains relevant, as its adoption is expected in 2026.

What additional measures are needed to ensure worker autonomy, privacy, and protection from work intensification?

On the sidelines of the conference “Rethinking the Future of Work: Platform Work in the Age of Artificial Intelligence,” we spoke with Phoebe V. Moore, Professor of Management and the Future of Work at the University of Essex, about the characteristics and challenges of algorithmic management in the world of work, the AI Act, and workers' rights to co-determination in national legislation. We also asked whether existing laws are designed to protect workers' health in the workplace and to ensure the responsible use of technology.

Dostavljačice hrane preko mobilnih aplikacija govore o svojim iskustvima u obavljanju ovog zahtevnog i ne tako lakog posla

EP 14: Nisam ti pričala - Dostavljačice na mobilnim platformama za dostavu hrane govore (III deo)

Početak pandemije je bio trenutak kada su mnogi ljudi izgubili posao i okrenuli se platformama za dostavu hrane kao privremenom ili trajnom rešenju za ostvarivanje prihoda. To je bio slučaj i sa našom sagovornicom koja je tek nedavno pronašla drugi izvor zarade i sada samo dopunjava prihod radom na platformi. Pre toga radila je na platformi deset sati dnevno, 6 dana u nedelji. Tokom vremena razvila je svoje taktike za bezbedan rad – biber sprej i izbegavanje odlaska na adrese koje smatra da su nebezbedne – iako nije imala puno situacija u kojima bi se osećala nebezbednom. Ipak opšte uzev, volela bi da rad na platformi napusti što pre jer veruje da to nije posao na kojem bi jedna žena trebalo dugo da se zadržava. Poslušajte!

Naša sagovornica je jedna od retkih koja na platformi radi kao preduzetnica, a to znači legalno i sa pristupom određenim pravima koje taj status donosi. Veruje da su na platformama žene ravnopravne sa muškarcima i smatra da u sadašnjim pravilima koja su jednaka za sve ništa ne trebalo menjati. Kada bi mogla nešto da promeni na platformama to bi bila veća zarada, dobro osiguranje od povreda i veće poštovanje za dostavljače. Evo njene priče. 

U novoj seriji od četiri podkasta bavimo se pitanjem položaja žena na platformama za dostavu hrane. U prvoj epizodi govori sagovornica koja radi na platformama već pet godina i volela bi da ovaj posao radi dokle god bude mogla. Poslušajte šta ona kaže. 

Podkasti o dostavljačicama sprovedeni su uz podršku Fairwork i uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njihovu sadržinu isključivo je odgovoran Centar za istraživanje javnih politika i ta sadržina nužno ne odražava stavove Evropske unije. 

Primena veštačke inteligencije u svakodnevnom poslu.

Kovid na globalnom nivou je u prvi plan izbacio potražnju za platformskim radom. I ono što bismo mogli da kažemo u najkraćim crtama jeste da je pandemija odnosno kovid-19 na neki način osvetlio na vrlo intenzivan način pokazao potražnju za platformskim radom – bilo onog koji se tiče rada na daljinu ili one vrste rada koji se odvija na lokaciji – recimo kurirske službe – a koje svi već dobro znamo i poznajemo u našim gradovima. Platforme to jest kompanije koje posluju na ovaj način su odlično prošle tokom finansijske krize i u stvari su, s jedne strane, doprinele rastu alternativnih formi rada koje su najedanput postale veoma vidljive u različitim kontekstima u zemljama EU, ali i u zemljama koje su u stvari na granicama tog pravnog entiteta. Drugim rečima, to znači da većina naših platformskih radnika nema standardna radna prava a ni socijalnu zaštitu na koju smo u stvari navikli – barem dobrim delom XX veka.

Ne manje bitno je to što se platformska ekonomija zasniva na podacima, što znači da većina ovih biznisa prikuplja i koristi podatke svih interesnih strana. I u tom kontekstu je uloga algoritma – s jedne strane kao „skupljača“ podataka, ali sa druge strane kao „upravljača“ radnim procesom je odjedanput postala veoma vidljiva. Rečeno u najkraćem – čitava ta situacija je ojačala pozicije ovih kompanija i, po našem mišljenju, ujedno oslabila poziciju radnika. I da citiramo neke od naših saradnika u Brazilu koji su bilbordom propratili ovaj rad: „dok vi razvozite hranu drugima – vi vozite gladni.“

Sve nas to vodi do ključnog pitanja ove konferencije: Kako regulatori u Evropi u nacionalnim okvirima i nacionalnom kontekstu pokušavaju da odgovore na izazove koje je PE sobom donela?

Pitanje je takođe i na koji način je ovakva vrsta platformskog rada u prvi plan stavila korišćenje veštačke inteligencije u svrhu upravljanja poslom i radnicima - ovo se naziva algoritmičkim menadžmentom.

Dobrodošli u podkast Centra za istraživanje javnih politika koji će u ovoj i narednoj epizodi osvrnuti na Budućnost rada, ovog puta nazvanoj „Paukova mreža platformske ekonomije“, a i uz mali jubilej jer je reč o petoj konferenciji koju je naš Centar organizovao. Centar je kao istraživačka stanica počeo istraživanje platformskog rada 2018 godine.

Na jubilarnoj konferenciji Budućnost rada se zajedno prisećamo svih promena koje su se dogodile u poslednjih pet godina i pokušavamo da odgovorimo na pitanje – kome ove promene koriste, a kome ne?

Za početak, Obratili smo pažnju na fenomen koji je u početku bio toliko marginalan ali se strahovitom brzinom proširio u ekonomiji rada u ovom vremenu.  Mislimo da te 2018. godine niko nije mogao da predvidi šta će se događati u našoj bliskoj budućnosti. Kao što je 2018. godine jedan od učesnika prve Centrove konferencije Budućnosti rada: „Kakva budućnost rada i obrazovanje čeka one koji su tek tada, odnosno te godine rođeni?

Kada se porazmisli o tome, čini se da petogodišnje iskustvo te junakinje ili junaka bilo dramatično. To dete je već u 2. godini života imao prilike da se suoči sa kovidom, u četvrtoj je već bilo svedok rata u Ukrajini, a sve to u senci klimatskih promena. Takođe, za to vreme su se dogodile. To dete je takođe stasavalo i u senci mnogih bitnih regulatornih promena kada je platformska ekonomija u pitanju. I u EU a i u Srbiji su usvojena dva veoma bitna zakona koji se tiču zaštite privatnosti podataka o ličnosti. Sa druge strane, nastao je i regulatorni okvir čiji je predmet zakonska kontrola i nadgledanje veštačke inteligencije (barem na papiru, ali i to je neka uteha, za sada). Za Srbiju je najvažnija Direktiva EU o poboljšanju položaja, Direktiva o kojoj se ovih godina intenzivno debatovalo.

Poskupljenja znače da dinar sve manje vredi - a samim tim i rad dostavljača na mobilnim platformama za dostavu hrane. Da li je taj rad danas manje isplativ nego, recimo, pre godinu dana u ovo vreme? Uživo sa ulica za podkast Centra pričaju dostavljači grada Beograda.

Kako kuriri u dostavi razmišljaju o svojoj budućoj karijeri? Koliko su zadovoljni svojim poslom i šta planiraju? Kakve su im želje? Da li bi u nekom trenutku menjali taj nimalo lak posao za neki drugi?

U Beogradu trenutno  ima oko 3 hiljade dostavljača hrane, takozvanih platformskih ili gig radnika, a sve ih je više i na ulicama većih gradova u Srbiji. 

Kakav je to, zapravo posao i zašto ljudi počinju njime da se bave? Koliko se na njemu zadržavaju i zbog čega? Može li se od ovog posla živeti? Da li bajkovanje  beogradskim asfaltom - bez zaštite osim, možda, kacige – pruža priliku za dostojanstven rad?

7. oktobar je Svetski dan dostojanstvenog rada. Tim povodom razgovarali smo sa preko 30 dostavljača hrane koji rade za Wolt, Glovo i Mr D. Svi razgovori vođeni su na njihovom radnom mestu: ulici. O njihovim iskustvima čućete iz prve ruke.

Šta ako zaposleni želi da radi od kuće, a poslodavac to ne dozvoljava? Kako regulisati rad radnika koji naizmenično rade od kuće i iz kancelarije? Kako jasno definisati šta je povreda radne obaveze tokom rada od kuće? U ovoj epizodi podkasta „Dobre inovacije“  o ovim temama razgovaramo sa Zlatkom Petrovićem pomoćnikom generalnog sekretara poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Danilom Krivokapićem, direktorom SHARE fondacije, Tijanom Žunić Marić iz advokatske kancelarije Žunić, Nevenom Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo Srbije i Stefanom Todićem, pravnim zastupnikom ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST. 

Sagovornici su izneli svoja viđenja načina na koje bi trebalo urediti hibridni rad u uslovima kada naš Zakon o radu ne poznaje takav odnos. Sa njima smo razgovarali i o tome kako napraviti balans između prava poslodavaca da kontrolišu rad radnika i prava zaposlenih da sačuvaju svoju privatnost, kao i o poverenju i lošem menadžmentu, koji često predstavljaju izvor preteranog nazora radnika.

Treba li se radovati ili biti na oprezu ako nam šef pokloni pametni sat kojim merimo otkucaje srca i broj koraka u minuti? Šta stoji iza aplikacija koje nam pokazuju koliko je dostavljač hrane blizu našeg odredišta? O sofisticiranim tehnologijama koje omogućavaju rukovodiocima da mere efikasnost zaposlenih i povećavaju standarde produktivnosti, razgovaramo sa Bogdanom Mijovićem, direktorom i koosnivačom mBrain Train, domaće kompanije koja razvija brojna rešenja za poboljšanje našeg emocionalnog i zdravstvenog stanja, zasnovana na monitoringu moždane aktivnosti van laboratorije i Mereike Melman, docentom na Odeljenju za upravljanje informacijama i procesima na Univerziteta Bentli, koja je svoja istraživanja posvetila negativnim posledicama primene algoritamskog upravljanja nad radnom snagom na digitalnim platformama.

Kako će izgledati život prosečnog kamiondžije kada visoke tehnologije preuzmu volan? Da li je od poslastičara moguće stvoriti dobrog programera? Da li je izvodljivo uspešno prekvalifikovati svakoga za svet novih tehnologija? Ovu Rubikovu kocku smo pokušali da sklopimo u razgovoru sa dr Vesnom Fabian, rukovodiocem Grupe za dualno obrazovanje i vaspitanje i nacionalni okvir kvalifikacija u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Nenadom Mićićem, direktorom kompanije ICM Electronics, i Danijelom Zampini, višim stručnjakom za zapošljavanje Međunarodne organizacije rada za centralnu i istočnu Evropu.

U ovom podkastu razbijamo mit da se u srpskoj privredi ne inovira, digitalizuje, automatizuje i dramatično menja opis radnih mesta - od knjigovođe do agronoma. Kako uvoditi ovakve inovacije a da nam radnici ostanu na broju? Ovo pitanje „od milion dolara“ postavili smo Aleksandru Bijeliću, direktoru sektora za digitalizaciju i razvoj MK Grupe, i prof. dr Milanu Nedeljkoviću, dekanu FEFA i izvršnom partnerom EM Analytic Solutions.

Čovek je centralni činilac veštačke inteligencije – to je poruka naših sagovornica, Tamare Katić, istraživačice i asistentkinje na Univerzitetu Templ u Filadelfiji, i Tijane Nikolić, naučnice podataka (Senior Data Scientist) u Sogeti Centru izuzetnosti. U ovom izdanju podkasta Tijana i Tamara govore o svom ličnom doživljaju uticaja veštačke inteligencije na naš život, praktičnim primerima iz njihovog domena rada i motivima da se angažuju u Radnoj grupi za etiku, osnovanoj pri Srpskom društvu veštačke inteligencije.