Ono što apostol Petar razotkriva u ovom dijelu svoje poslanice je ozbiljna i strašna istina: nije najveća tragedija kada grešnik nikada ne čuje evanđelje, nego kada ga čuje, čak ga i upozna, pa se onda okrene i prezre. To je stanje srca koje je opasnije od otvorenog bezbožništva, jer nosi masku pobožnosti, ali iznutra ostaje srce koje ljubi prljavštinu više od Božije prisutnosti. To je upozorenje i nama – da se ne zavaravamo površnom religioznošću ili „ušminkanom” spoljašnjošću, nego da preispitamo: da li je naše srce stvarno nanovo rođeno, da li smo sinovi koji uvijek mogu ustati i vratiti se Ocu, ili smo “svinje” koje se, ma koliko bile oprane, uvijek vraćaju u kaljužu? Ovo nije poziv na lagodnu vjeru, nego na ozbiljno ispitivanje duše: da li sam ja stvarno u Kristu, ili samo blizu njega?