Da li ste ikada gledali kako neko baca plastičnu bocu i zamišljali kako ona zauvek ostaje na deponiji? Ili čak razmišljali o tome da nemate decu jer ne znate u kom stanju će planeta biti za 50ak godina?

Od društvenih mreža, koje nas nas iz posta u post upoznaju sa raznim eko-katastrofama, do kataklizmičnih dnevnih naslova globalnih ili lokalnih vesti - non stop nas podsećaju da se sve više približavamo tački preokreta (tipping point) - u kojoj se zemlja toliko zagrejala da gubimo kontrolu nad sposobnošću da popravimo i preokrenemo situaciju. Poptpuno je razumljivo da interes za ove stvari, one koje nemaju laka rešenja, izazivaju anksioznost. I to ne bilo kakvu. 

U pitanju je novi pojam koji brzinom munje zahvata društveni pejzaž: „ekološka anksioznost“ - anksioznost povezana sa strahom od nanošenja štete životnoj sredini. Da li patite od nje?

Gosti:
Milja Vuković, osnivačica pokreta - Za anje smeća, više sreće (Zero & Lov vaste lifestile grupa)
Dušan Jurić, psiholog