2. Дневника, глава 6

1. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

2 Мој. 20:21, 3 Мој. 16:2, 1 Цар. 8:12, Псал. 18:8, Јевр. 12:18

2. А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века.

Мат. 23:21

3. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

4. И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом, говорећи:

5. Од оног дана кад изведох народ свој из земље мисирске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу мом Израиљу,

6. Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

1 Сам. 16:1, 1 Дн. 28:4, 2 Дн. 7:16, 2 Дн. 12:13, Псал. 48:1, Псал. 89:19

7. И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.

2 Сам. 7:2, 1 Цар. 5:3, 1 Дн. 17:1

8. Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио.

1 Цар. 8:18, 2 Кор. 8:12

9. Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.

10. И тако испуни Господ реч своју коју је рекао, јер устах на место оца свог Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.

11. И наместих овде ковчег, у коме је завет Господњи што је учинио синовима Израиљевим.

2 Мој. 40:20, 2 Дн. 5:10

12. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи, пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје.

1 Цар. 8:22, Језд. 9:5, Мат. 21:12, 1 Тим. 2:8

13. А беше начинио Соломун подножје од бронзе и метнуо га насред трема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на колена пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу.

14. И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завет и милост слугама, који ходе пред Тобом свим срцем својим;

1 Мој. 5:24, 2 Мој. 15:11, 5 Мој. 4:39, 2 Сам. 7:22, Псал. 86:8, Дан. 9:4

15. Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

1 Дн. 22:9

16. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мом, као што си ти ходио преда мном.

Псал. 132:12

17. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду.

18. Али, хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах.

2 Дн. 2:6, Псал. 113:5, Иса. 66:1, Дела 7:49

19. Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом Ти се данас моли слуга Твој.

20. Да буду очи Твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над овим местом, где си рекао да ћеш наместити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.

Псал. 33:18, Псал. 34:15, Дан. 6:10

21. Чуј молбе слуге свог и народа свог Израиља, којима ће се молити на овом месту, чуј с места где станујеш, с неба, чуј и смилуј се.

Иса. 43:25, Иса. 44:22

22. Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,